Svako od nas je od malih nogu naučen ko je bio Sveti Sava. Njegovo ime se slavi i obeležava kao crkveni praznik i školska slava 27. januara.
Sveti Sava opevan je u mnogim pesmama i dodeljivani su mu najlepši epiteti u svakoj priči. Bio je prosvetitelj, prvi arhiepiskop nezavisne Srpske crkve i osnivač srpskog prosvetiteljstva i školstva. Rođen kao Rastko Nemanjić dobija ime Sava nakon što se zamonaši na Svetoj Gori. Zajedno sa ocem, Stefanom Nemanjom, podiže manastir Hilandar kao svoju zaostavštinu pravnoslavnoj zajednici. Kao zaštitnik pisane reči, književnosti, obrazovanja i vere njegov dan proslavio se i ove godine u elemirskoj osnovnoj školi.
U njegovu čast održana je molitva od strane sveštenika elemirske parohije i lomljen je slavski kolač zajedno sa učenicima, kao i priredba gde se pevalo, igralo, recitovalo i repovalo.
Svečanost je održana u najvećoj prostoriji škole, fiskulturnoj sali. Učenici, roditelji, učitelji i ostali gosti zauzeli su više od polovine tog prostranog prostora. Slavski kolač, sveća, njegova ikona, vino i žito nalazili su se na stolu dostupnom svačijem pogledu. Himnu je pevao školski hor, kao i druge najpoznatije pesme posvećene prosvetitelju.
Predškolci su u autentičnim narandžastim kostimima izveli Pačiji ples, kao i svoju koreografiju uz pesmu Zato volim leto. Imali su na sebi kljun i pačije noge, njihova simpatična izvedba očarala je publiku.
Nakon zvaničnog dela posvećenom crkvenom programu, hora i pačije izvedbe, usledile su recitacije učenika. Svaki učenik i svaka učenica su se trudili da na besednički način iznesu svoju recitaciju. Međutim, među tim recitacijama nije sve bilo formalno besednički. Na ogromno oduševljenje publike, i mlađe i starije, dva dečaka odrepovala su pesmu srpskog pesnika Vojislava Ilića – Ko udara tako pozno.
Utisci gledalaca su bili upečatljivi, ovakvu izvedbu nisu imali prilike da vide, a da je posvećena jednom monahu. Mlađi su pesmu, po prvi put, doživeli sebi blisku i razumljivu, a Svetog Savu kao svog najomiljenijeg učitelja i prijatelja, za kojeg se veruje da i jeste bio blag, skroman, srdačan i pristupačan.
Nakon izvedbenog dela, dodeljene su nagrade za literarne i likovne radove učenicima. Pisalo se na temu razgovora sa Svetim Savom i slikao se njegov lik. Najpromućurniji literarni radovi bili su nagrađeni, kao i najkreativniji likovni.
Svečanost je uveličana i prisustvom dobrotvora elemirske škole. Pčelarsko društvo iz Elemira i kompanija “Geolog international” donirali su sredstva školi i za to su dobili zahvalnice.
Podsetimo se stihova pesme Ko udara tako pozno:
Svetlosti mi duša hoće, a odmora slabe noge
Klonulo je moje telo, umorne su moje noge
Al’ je krepka volja moja što me noćas vama vodi
Da posvetim život rodu, otadžbini i slobodi.
…jer najveći od nas i jesu posvetili život rodu, otadžbini i slobodi srpskog naroda.
