Klub čitalaca Elemir nastavlja sa mesečnim susretima i razgovorima o knjigama koje, svaka na svoj način, otvaraju prostor za pažljivo čitanje i još pažljivije razmišljanje. Ideja kluba je jednostavna: čitamo istu knjigu, a onda se okupimo da uporedimo utiske, razmenimo tumačenja i prepoznamo nijanse koje bismo sami možda propustili. Nekad se složimo, nekad se ne složimo, ali uvek izađemo bogatiji za jedno iskustvo razgovora koji se ne svodi na „sviđa mi se“ ili „ne sviđa mi se“, nego pokušava da objasni zašto nas je neki tekst dotakao ili odbio.
Za januarsko čitanje izabrali smo roman Loren Elkin „Skele“ (originalno: Scaffolding), debitantski roman autorke koja je već prepoznata kao važan glas savremene kulture i književnosti. „Skele“ je knjiga koja istovremeno nosi atmosferu Pariza, puls intimnih odnosa i intelektualnu oštrinu: roman u kojem se emocije ne prepričavaju, već se preispituju, rastavljaju na sastavne delove i ponovo sklapaju, kao da se pred nama gradi i ruši jedna unutrašnja arhitektura. Otuda i naslov: skele su privremena konstrukcija koja omogućava gradnju, ali i nešto što podseća da je svaka stabilnost često samo faza, a ne konačno stanje.
O autorki
Loren Elkin je franko-američka spisateljica i prevoditeljka koja živi između Pariza i Londona. Poznata je po zapaženim knjigama nefikcije „Flâneuse“ i „Art Monsters“, u kojima se bavi gradom, umetnošću i feminističkom perspektivom, kao i po prevodilačkom radu -među njenim prevodima nalazi se i roman Simon de Bovoar „The Inseparables“. U „Skeletima“ Elkin prenosi taj svoj analitički nerv u prozu: roman je istovremeno senzualan i precizan, lirski, ali promišljen, sa jasnim osećajem za ritam rečenice i psihologiju likova.
O knjizi „Skele“
„Skele“ prate priču o dva para koji žive u istom stanu u severoistočnom Parizu, ali u različitim vremenskim periodima, razdvojenim gotovo pola veka. Ovaj roman se ne oslanja na klasičnu „radnju“ kao motor, već na atmosferu i unutrašnje napetosti: šta znači voleti, kako se ljubav menja u braku, gde počinju i gde se završavaju kompromisi, koliko u odnosima ima prećutkivanja, a koliko iskrenosti. U pozadini se otvaraju teme identiteta, želje i lične slobode, ali i pitanja koja se tiču ženskog iskustva, generacijskih razlika i načina na koji prostor pamti svoje stanare. Stan u romanu nije samo scenografija, već svojevrsna scena na kojoj se slojevi života talože jedan preko drugog, ostavljajući tragove -kao otiske koje sledeći stanari ne vide odmah, ali ih osećaju.
Najava susreta
Razgovor o romanu „Skele“ organizujemo u subotu, 1. februara u 18 časova u školskoj biblioteci. Dobrodošli su i oni koji su knjigu pročitali do kraja, ali i oni koji su stigli „do pola“. Cilj je razgovor, razmena utisaka i predloga za naredno čitanje, kao i zajedničko promišljanje tema koje roman otvara: odnosa, intimnosti, izbora, granica i onoga što ostaje iza naših odluka.
