Stigli uvećani računi za vodu i Elemircima – opravdano ili ne?

Poskupela voda i Elemircima – Šta se desilo i zašto je ova tema važna

U Elemiru su sredinom februara domaćinstvima stigli uvećani računi za vodu, nakon promene cenovnika koji se primenjuje od 1. januara 2026. Poskupljenje samo po sebi ne bi bilo neuobičajeno u sistemima komunalnih usluga, ali se u ovom slučaju prirodno vezuje za mnogo širi problem koji u srednjem Banatu postoji godinama. To su pitanje kvaliteta vode iz lokalnih izvorišta, pitanje tradicionalno slabog pritiska u letnjim mesecima, kao i poverenja građana u to šta zapravo dobijaju kroz javno snabdevanje.

U istom trenutku, u javnosti se pojavljuju dve priče koje se često mešaju, iako nisu isto: priča o “ceni” i priča o “ispravnosti”. Cena se menja odlukama i saglasnostima nadležnih organa na cenovnik komunalnog preduzeća, najčešće uz obrazloženja koja se odnose na troškove sistema (energija, održavanje, ulaganja, ugovorne obaveze). Ispravnost vode, međutim, nije stvar utiska niti političkog stava, već se meri laboratorijski i ocenjuje prema propisima koji određuju maksimalno dozvoljene vrednosti za hemijske i mikrobiološke parametre.

Za Elemir je posebno važno što o kvalitetu vode ne postoji samo “priča” ili lični doživljaj, već i zvanična dokumentacija. Zavod za javno zdravlje Zrenjanin izdao je izveštaj o ispitivanju uzorka uzetog sa bunara ELB-01/01 u Elemiru, koji sadrži precizne rezultate i jasno označena odstupanja u odnosu na propisane granice. Upravo zbog toga, pitanje “jesu li razlozi za poskupljenje opravdani” može i treba da se postavi hladno i proverljivo, kroz poređenje onoga što je formalno navedeno kao razlog promene cene sa stanjem koje se može dokazati nalazima o vodi u Elemiru.

Ovaj tekst zato polazi od činjenica, bez zaključaka unapred i ocenjuje šta je formalno navedeno kao razlog poskupljenja, šta pokazuju laboratorijski nalazi za Elemir i koji dokumenti nedostaju da bi se opravdanost povećanja cene u naseljenim mestima mogla oceniti u potpunosti, a ne na nivou pretpostavki.

Koje su nove cene i od kada se primenjuju

Promena koja se odrazila na januarske i februarske račune u Elemiru nije posledica „automatskog“ usklađivanja, već formalno usvojenog cenovnika. Skupština grada Zrenjanina je 17. decembra 2025. dala saglasnost na Cenovnik JKP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin, uz najavu da će se primenjivati od 1. januara 2026. godine.

Prema cenovniku koji je objavljen na sajtu JKP „Vodovod i kanalizacija“, uvedena je jasna razlika u ceni vode za građane u gradu i u naseljenim mestima. Cena vode za kategoriju „građani – naseljena mesta“ iznosi 59,00 dinara po m³ (bez PDV-a), dok je za kategoriju „građani – grad“ određena cena 129,00 dinara po m³ (bez PDV-a).

Cenovnik obuhvata i uslugu odvođenja, odnosno otpadnu vodu. Za kategoriju „građani“ cena otpadne vode iznosi 78,00 dinara po m³. To je važno jer se na računima navode odvojene stavke, pa ukupan iznos ne zavisi samo od cene „kubika vode“, već i od cene pratećih usluga iz cenovnika.

Kvalitet vode u Elemiru: šta kaže zvanični nalaz i po kom propisu se meri „ispravnost“

Kada se govori o tome da li je voda ispravna ili neispravna za piće, jedino merodavno polazište su laboratorijski nalazi i propisi koji određuju granice dozvoljenog. U Srbiji te granice nisu stvar procene, već su propisane Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, koji utvrđuje maksimalno dozvoljene vrednosti (MDV/MDK) za hemijske, fizičko-hemijske i mikrobiološke parametre.

Za Elemir postoji konkretan, proverljiv dokument o ispravnosti vode za piće i to izveštaj Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, broj 6–4820, izdat 23.12.2025. godine. U njemu je navedeno da je uzorak uzet 9.12.2025. u 08:30, na mestu uzorkovanja BUNAR ELB-01/01 – ELEMIR, uz napomenu da je reč o „vodi za piće“, dok je tip vode označen kao sirova voda. U samom izveštaju objašnjeno je i kako da se čita tabela: oznaka „*“ znači da je izmerena vrednost veća od maksimalno dozvoljene vrednosti (MDV).

Alarmantno: arsen višestruko iznad dozvoljenog

Najkritičniji nalaz odnosi se na arsen. U izveštaju je zabeleženo da arsen (As) iznosi 0,231 mg/L, dok je maksimalno dozvoljena vrednost prema Pravilniku 0,01 mg/L. To praktično znači da je u uzorku sa ovog izvorišta arsen oko 23 puta iznad propisane granice. Prema važećem standardu, ovakav rezultat predstavlja hemijsku neispravnost za parametar arsen.

	Dozvoljeno	Izmereno	Posledica prekoračenja
Arsen	0,01 mg/L	0,231 mg/L	Redovna upotreba dovodi do karcinoma kože, pluća, bešike i mokraćnih puteva
Utrošak KMnO₄ (oksidabilnost)	29,71 mg/L	12 mg/L	U dodiru sa hlorom nastaje visoko kancerogeno jedinjenje

Vidljivo lošije osobine vode

Pored arsena, izveštaj beleži i više parametara koji opisuju kvalitet vode kroz osobine koje se mogu i neposredno osetiti ili posredno ukazuju na opterećenje vode:

• Boja: rezultat 31 uz MDV 5 (prekoračenje)
• Miris: naveden kao „osetan, na baru“ (označeno kao neusaglašeno)
• Utrošak KMnO₄ (oksidabilnost): 29,71 mg/L uz MDV 12 mg/L (prekoračenje)
• Ortofosfati (kao P): 0,55 mg/L uz MDV 0,15 mg/L (prekoračenje)

Na snazi zabrana hlorisanja

Ako je utrošak KMnO₄ iznad 12 mg/L, voda se ne sme hlorisati. Moraju se primeniti drugi načini dezinfekcije, što je izričito propisano Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće.

U nalazu ZZJZ Zrenjanin za predmetni uzorak, utrošak KMnO₄ iznosi 29,71 mg/L, što znači da se na ovu vodu odnosi navedena zabrana hlorisanja. U slučaju hlorisanja ovakve vode, došlo bi do stvaranja kancerogenih trihalometana.

Šta je u redu u ovom uzorku

U mikrobiološkom delu izveštaja, parametri poput E. coli, ukupnih koliformnih bakterija i enterokoka navedeni su kao „bez prisustva“ ili ispod granice detekcije. Drugim rečima, u ovom uzorku ne dominira mikrobiološki problem, već hemijski, sa arsenom kao ključnim indikatorom.

Šta se tačno plaća: komunalna usluga ili voda ispravna za piće

U javnim raspravama o poskupljenju vode često se polazi od jednostavne logike: ako se na računu plaća „voda“, onda bi ta voda morala da bude i „pijaća“. U stvarnosti, sistem je složeniji. Račun, u pravnom i tehničkom smislu, predstavlja naplatu komunalne usluge vodosnabdevanja, a ne garanciju da je isporučena voda zadovoljavajućeg kvaliteta.

Komunalna usluga obuhvata čitav lanac troškova koji postoje čak i kada se kvalitet vode spori: zahvatanje vode na izvorištima (bunari), rad pumpi i postrojenja, potrošnju električne energije, održavanje mreže i objekata, sanacije havarija, ispumpavanja i ispiranja, dezinfekcije, laboratorijske kontrole, radnu snagu, vozila i opremu, kao i investicije u izgradnju i obnovu infrastrukture. Zbog toga se cenovnici usvajaju „sistemski“, na nivou operatera (JKP), kako bi se pokrili ukupni troškovi funkcionisanja i planirane obaveze.

Zdravstvena ispravnost vode je druga, paralelna tema. Ona se ne ocenjuje kroz račun, već kroz propise i kontrolu kvaliteta. Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće određuje maksimalno dozvoljene vrednosti (MDV/MDK) i ukazuje kada voda prema standardu jeste ili nije higijenski ispravna. Kada se u laboratorijskom nalazu utvrdi prekoračenje MDV, to je signal u domenu javnog zdravlja i nadzora, bez obzira na to da li sistem vodosnabdevanja kao infrastruktura nastavlja da radi.

Ova razlika vodi do situacije koja u naseljima poput Elemira izaziva najviše nezadovoljstva – tarifa se menja na nivou sistema, uz obrazloženja koja se odnose na troškove i obaveze operatera, dok se na terenu kvalitet vode ne doživljava kao unapređen, slab pritisak u letnjim mesecima ograničava upotrenu vodovodnog sistema, a čak postoje i zvanični nalazi koji ukazuju na ozbiljna hemijska odstupanja.

To ne znači da kvalitet nije važan, niti da poskupljenje automatski „mora“ da bude prihvatljivo. Naprotiv, upravo zato što se plaća komunalna usluga, osnovno pitanje postaje transparentnost i razumnost tarifiranja. Ako je cena povećana zbog energenata, održavanja, ugovornih obaveza ili investicija, onda mora postojati dokumentacija koja pokazuje šta se tačno finansira, kakva je struktura troškova i da li se ulaganja odnose i na naseljena mesta. U sredinama gde postoji problem kvaliteta, ta dokumentacija postaje ključna, jer bez nje poskupljenje ostaje „sistemska odluka“ koju je teško proveriti u odnosu na realnost u konkretnom naselju.

Šta je formalno navedeno kao razlog poskupljenja

Promena cene vode je izvršena kroz formalnu proceduru u kojoj je ključan dokument saglasnost Skupštine grada na cenovnik komunalnog preduzeća. To znači da se o ceni ne odlučuje samo unutar JKP, već se ona potvrđuje kroz gradske akte, sa obrazloženjem koje treba da objasni zbog čega se tarifa menja.

U obrazloženju akta kojim se daje saglasnost na cenovnik navodi se jedna činjenica koja je predstavljena kao prelomna u odnosu na raniji režim i to da je rešenjem sanitarne inspekcije od 9. oktobra 2025. stavljeno je van snage ranije rešenje iz 14. januara 2004. godine, kojim je voda u gradu zabranjena za piće. Odmah potom je navedeno da se „zbog ugovornih obaveza“ javila potreba za povećanjem cene vode.

Kao dodatni razlozi, u istom obrazloženju se navode i povećani troškovi energenata, kao i potreba za održavanjem stabilnosti, te izgradnjom i obnovom komunalne infrastrukture vodovoda i kanalizacije. To su tipične „sistemske“ kategorije: energenti (struja, gorivo), održavanje i ulaganja u mrežu i objekte. Upravo zbog takve formulacije, obrazloženje se ne bavi pojedinačno svakim naseljem, već govori o sistemu kao celini.

U dokumentu se takođe navodi i raspon između onoga što je preduzeće predlagalo i onoga na šta je data saglasnost: JKP je predložilo cenu 150 din/m³ (bez PDV) za kategoriju „građani – grad“, dok je saglasnost data na cenu 129 din/m³ (bez PDV). U istom delu obrazloženja pominje se i najava budućeg usklađivanja na svakih šest meseci, uz navod da će grad nastaviti sa subvencionisanjem sistema.

Za Elemir i ostala sela, suština je u tome što su razlozi u obrazloženju postavljeni kao opšti, pa ostaje otvoreno pitanje kako se konkretno „ugovorne obaveze“, energenti i infrastrukturna stabilnost raspoređuju na naseljena mesta, naročito u sredinama gde postoje zvanični nalazi o ozbiljnim hemijskim odstupanjima vode. To pitanje ne rešava sama rečenica o „razlozima“, nego tek dokumenti koji stoje iza nje: ugovori, kalkulacije i plan ulaganja.

Da li je opravdano poskupljenje i Elemircima ako nema poboljšanja kvaliteta

Prilikom promene cenovnika, odobrenje grada pošlo je od „sistemskih“ razloga (rast troškova, ulaganja u infrastrukturu, ugovorne obaveze). Takva obrazloženja formalno obuhvataju i naseljena mesta, jer se tarifa utvrđuje na nivou operatera i teritorije koju on pokriva. Međutim, u Elemiru se pitanje opravdanosti ne postavlja samo kao ekonomsko, već i kao pitanje odnosa između onoga što se plaća i onoga što se stvarno isporučuje.

Razlog je jednostavan. Za Elemir postoji zvaničan laboratorijski nalaz koji beleži ozbiljna hemijska odstupanja. Kako smo prethodno prikazali, u izveštaju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, za uzorak sa bunara ELB-01/01, arsen je izmeren na 0,231 mg/L, dok je maksimalno dozvoljena vrednost 0,01 mg/L, što predstavlja višestruko (23x) prekoračenje. Pored arsena, nalaz označava prekoračenja i kod boje, mirisa, oksidabilnosti (utrošak KMnO₄) i ortofosfata. U takvoj situaciji, poskupljenje u naselju koje i dalje ima dokumentovan problem kvaliteta vode logično otvara pitanje šta se tačno finansira višom cenom i u kom roku bi to trebalo da se vidi na terenu.

Ovde je važno ostati precizan i ne mešati dve stvari. Račun za vodu predstavlja komunalnu uslugu vodosnabdevanja, a ne sertifikat zdravstvene ispravnosti. Ipak, čim se kao razlozi povećanja cene navode „stabilnost“ sistema i infrastruktura, prirodno se očekuje da se ti razlozi mogu povezati sa konkretnim stanjem u naseljima pitanjem da li se ulaganja odnose i na seoska izvorišta, da li postoje mere za tretman ili rešavanje arsena, da li se menja režim snabdevanja, da li se menja način kontrole i objavljivanja rezultata.

Zato se opravdanost poskupljenja u Elemiru ne može svesti na jednu rečenicu „tako je za ceo sistem“. Ključ je u tome da se utvrdi dokumentima:

• da li se „ugovorne obaveze“ iz obrazloženja odnose i na naseljena mesta ili su vezane pretežno za gradski sistem;
• koliki deo povećanih troškova (energenti, održavanje) nastaje u seoskim vodovodima;
• šta tačno predstavlja „stabilnost“ u kontekstu Elemira (npr. zamena mreže, bušenje bunara, tretman arsena, povezivanje na drugi izvor, rešavanje višegodišnjeg problema pritiska u letnjim mesecima);
• da li postoji vremenski plan i budžet za mere koje bi dovele do poboljšanja kvaliteta.

Bez tih podataka, moguće je samo opisati stanje na način da je cena povećana, a postoji zvaničan nalaz koji ukazuje na hemijsku neispravnost uzorka sa lokalnog bunara. Tek sa kalkulacijom cene, ugovornim dokumentima i planom ulaganja može se proveriti da li je poskupljenje u Elemiru proporcionalno realnim troškovima i da li postoji jasna veza između povećanja tarife i konkretnog unapređenja sistema u naseljenom mestu.

Šta nedostaje da bi se opravdanost poskupljenja proverila u potpunosti

U ovom trenutku postoje dve vrste činjenica koje se mogu proveriti bez tumačenja i to da je cenovnik promenjen i primenjuje se od 1. januara 2026, uz opšte obrazloženje u gradskim aktima i činjenica da za Elemir postoji zvaničan laboratorijski nalaz koji ukazuje na hemijsku neispravnost uzorka sa lokalnog izvorišta, naročito zbog višestruko povišenog arsena, kao i višegodišnji problem snabdevanja u letnjim mesecima.

Međutim, upravo između te dve činjenice nalazi se „prazan prostor“. Ne vidi se veza između razloga iz obrazloženja poskupljenja i konkretne situacije u naseljenim mestima. Da bi se pitanje opravdanosti poskupljenja u Elemiru moglo oceniti ozbiljno i pravno zasnovano, potrebno je da javnosti budu dostupni dokumenti koji stoje iza opštih formulacija o „ugovornim obavezama“, energentima i infrastrukturi.

Kalkulacija formiranja cene ili od čega je sastavljena nova tarifa

Prvi ključni dokument je kalkulacija cene (pre i posle 1.1.2026), sa jasnim stavkama i metodologijom. Bez kalkulacije se ne može proveriti šta je zapravo „poguralo“ cenu naviše. Da li su to energenti, održavanje mreže, amortizacija, krediti, nova oprema, radna snaga, gubici na mreži ili nešto drugo?

Za stanovnike Elemira kalkulacija je posebno važna iz jednostavnog razloga. Kada se kaže „troškovi su porasli“, treba znati čiji troškovi i na ime čega. Pošto se seoski vodovod oslanja na lokalna izvorišta, razumno je očekivati da postoji makar osnovna struktura troškova koja može da pokaže kako se cena formira za naseljena mesta.

Šta su tačno „ugovorne obaveze“ i ko ih plaća

U obrazloženju saglasnosti na cenovnik „ugovorne obaveze“ se navode kao razlog, ali bez prikaza sadržaja i troškovnog efekta tih obaveza. Zato je drugi važan skup dokumenata upravo onaj koji objašnjava:

• o kojim ugovorima se radi,
• kolika je finansijska obaveza (ukupno i po godinama),
• kakva je dinamika plaćanja,
• da li su obaveze vezane za gradski sistem, za ceo sistem ili imaju posebne stavke za naseljena mesta.

Bez tih podataka ostaje nejasno da li se teret „ugovornih obaveza“ raspoređuje na naseljena mesta i u kojoj meri, posebno ako naselja nisu priključena na iste kapacitete kao grad.

Razdvajanje troškova po podsistemima

Treći ključni element je razdvajanje troškova po podsistemima, a to su oni za grad, naseljena mesta, odnosno po izvorištima i mrežama. Ako je sistem jedinstveno upravljan, ali tehnički i infrastrukturno različit (različita izvorišta, različiti problemi kvaliteta), onda je razdvajanje troškova način da se vidi da li je tarifa u naseljenim mestima posledica njihovih realnih troškova ili „paketnog“ tarifiranja radi finansiranja obaveza koje dominantno nastaju na drugom mestu.

Za Elemir je to presudno jer postoji zvaničan nalaz koji pokazuje da problem kvaliteta nije apstraktan, već merljiv. U takvim okolnostima, pitanje tarife i troškova ne može ostati na nivou opšte rečenice, već traži konkretne brojke.

Plan ulaganja i mera za Elemir

Četvrti skup dokumenata odnosi se na ono što građani u naseljima najviše traže, a to je da li postoji jasan plan da se problem reši. Kada se cena povećava uz obrazloženje stabilnosti i obnove infrastrukture, logično je očekivati da postoji dokumentovan plan:

• ulaganja u bunare i izvorišta,
• mere za rešavanje arsena (tretman, mešanje izvorišta, novo izvorište ili drugačiji režim snabdevanja, rešenje za bolje snabdevanje leti),
• sanacije i zamene mreže,
• plan uzorkovanja i javnog objavljivanja rezultata po naseljima.

U sredini u kojoj laboratorijski nalaz pokazuje arsen višestruko iznad maksimalno dozvoljene vrednosti, ovakav plan nije dodatni luksuz, već osnovni deo odgovora na pitanje šta se plaća i kada se očekuje promena.

Bez kalkulacije cene, ugovornih dokumenata, razdvajanja troškova i plana ulaganja, poskupljenje ostaje formalno obrazloženo, ali teško proverljivo. Sa tim dokumentima, rasprava se pomera sa utisaka na činjenice.

Zaključak

Poskupljenje vode u Elemiru je činjenica koja proizlazi iz formalno usvojenog cenovnika i primenjuje se od 1. januara 2026. godine. Razlozi koji su u gradskim aktima navedeni kao osnov za promenu cene postavljeni su široko i „sistemski“ (ugovorne obaveze, troškovi energenata, održavanje stabilnosti sistema i obnova infrastrukture). Takvo obrazloženje, po svojoj prirodi, ne ulazi u razlike između pojedinačnih naselja, niti objašnjava posebno kakav je odnos povećanja cene i konkretnog stanja u Elemiru.

Istovremeno, za Elemir postoji zvaničan i proverljiv podatak koji čini ovu temu drugačijom od uobičajenih rasprava o tarifama i to laboratorijski izveštaj Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin za uzorak sa bunara ELB-01/01 koji beleži višestruko prekoračenje maksimalno dozvoljene vrednosti arsena (0,231 mg/L uz MDV 0,01 mg/L), kao i prekoračenja kod boje, mirisa, oksidabilnosti (utrošak KMnO₄) i ortofosfata. To su pokazatelji hemijskog problema koji se ne može zanemariti.

U takvim okolnostima, pitanje opravdanosti poskupljenja u Elemiru ne svodi se na to da li komunalni sistem ima troškove, jer ih ima, već na to da li je moguće dokumentima pokazati da je povećanje cene u naseljenim mestima proporcionalno realnim troškovima i da li postoji jasna veza između više tarife i konkretnih mera koje treba da dovedu do poboljšanja kvaliteta i sigurnosti snabdevanja.

Za sada, ono što nedostaje da bi se takav zaključak izveo u potpunosti jesu dokumenti koji bi dokazali kalkulaciju formiranja cene, sadržaj i finansijski efekat „ugovornih obaveza“, razdvajanje troškova po podsistemima (grad/naseljena mesta) i plan ulaganja i mera za Elemir sa rokovima. Bez tih podataka poskupljenje ostaje formalno obrazloženo, ali neproverljivo i samim tim neubedljivo.

Zato se zaključak danas može formulisati ovako: poskupljenje je sprovedeno kroz važeći sistem donošenja odluka, ali na netransparentan način, zanemarijući pravo javnosti da zna ono što je se usko tiče. Usled takve netransparentnosti, ne može se izvesti zaključak o opravdanosti poskupljenja vode.

Stoga, zaključci o tome ostaju na nivou utiska, a utisak meštana sela koja nisu priključeni na distributivni sistem zrenjaninske fabrike vode je da im je novac uzet, a ništa nije dato za uzvrat.