Klub čitalaca Elemir nastavlja sa mesečnim susretima i razgovorima o knjigama koje nas istovremeno zabave, uzdrmaju i nateraju da se zapitamo šta zapravo radimo sa sopstvenim vremenom, izborima i svakodnevicom.
Format kluba je jednostavan: čitamo istu knjigu, a zatim se okupimo da razmenimo utiske i tumačenja, da čujemo kako je isti roman uticao na različite čitaoce i da zajedno pronađemo ono što u tekstu ostaje i nakon što se poslednja stranica zatvori.
Za sledeći susret biramo roman Artoa Pasiline „Godina zeca“ – kultni finski naslov koji je stekao status modernog klasika upravo zato što je naizgled jednostavan, a u suštini slojevit. Ovo je knjiga koja se čita brzo, sa osmehom, ali taj osmeh često ima i ukus gorčine: Pasilina piše duhovito, lakim tonom, a zapravo postavlja ozbiljna pitanja o civilizaciji, poslu, ambiciji, pritisku „normalnog života“ i o tome koliko nam malo ponekad treba da sve prelomimo i krenemo drugim putem.
O autoru
Arto Pasilina (1942–2018) bio je jedan od najčitanijih i najprevođenijih finskih pisaca, poznat po specifičnom spoju satire, apsurda i društvene kritike. Njegovi romani često polaze od „malog“ i svakodnevnog događaja, da bi zatim skliznuli u niz neočekivanih obrta, kroz koje se razotkriva licemerje institucija, komičnost birokratije i krhkost naših uverenja o uspehu i smislu. Pasilina je imao dar da ozbiljne teme učini čitljivim i pitkim, bez dociranja i bez teških „poruka“, već kroz situacije koje deluju kao šala – sve dok ne shvatimo da se u toj šali prepoznajemo.
O knjizi „Godina zeca“
„Godina zeca“ prati čoveka koji u jednom trenutku, gotovo slučajno, izlazi iz šina sopstvenog života. Posle jednog događaja na putu, glavni junak prekida sa dotadašnjom rutinom, poslom i očekivanjima okoline i kreće na putovanje koje se pretvara u svojevrsni beg, ali i potragu: za prirodom, slobodom, tišinom, drugačijim tempom, ali i za sobom. Uz njega se pojavljuje i zec – motiv koji može da deluje simpatično i jednostavno, ali u romanu dobija simboličku težinu: kao podsetnik na ranjivost, instinkt, život „bez plana“ i na ono što čovek izgubi kada previše dugo živi po tuđim pravilima.
Pasilina ne idealizuje prirodu niti romantizuje beg. Umesto toga, kroz niz epizoda i susreta, on pokazuje kako se „sistem“ uvek nekako vraća da čoveka uhvati za rukav, ali i koliko čovek može da izdrži, improvizuje i promeni se kada konačno odluči da ne mora sve da bude „kako treba“. Roman je pun humora, brzih scena i neobičnih likova, ali ispod te lakoće stoji ozbiljna tema: šta je sloboda, koliko košta, i da li je uopšte možemo živeti a da pritom ne platimo neki račun.
Najava susreta
Razgovor o romanu „Godina zeca“ organizujemo u subotu, 28. februara. Cilj je razgovor i razmena utisaka, kao i zajedničko promišljanje tema koje roman otvara: umor od rutine, prelomni trenutak, odnos prema prirodi, ironija savremenog života, i pitanje da li je moguće „pobeći“ a da ne pobegnemo od sebe.
