Pre sedam godina, Elemir je dobio novi teniski teren izgrađen kroz program kompanije NIS “Zajednici zajedno”, uz svečanost koja je obećavala sportsku renesansu ovog mesta. Danas, taj isti teren predstavlja tužan primer kako investicije u sportsku infrastrukturu mogu propasti bez adekvatnog održavanja.
U julu 2017. godine, uz prisustvo tadašnjeg gradonačelnika Zrenjanina Čedomira Janjića i direktora NIS-a Valerija Proskurina, otvoren je teniski teren čija je izgradnja koštala 12,5 miliona dinara. Ovaj projekat bio je deo šireg programa “NIS i tenis” i 139. po redu koji je kompanija realizovala na području Grada Zrenjanina.
Obećanja koja su odzvanjala sada praznim terenom
Tadašnji gradonačelnik istakao je tokom ceremonije: “Trudimo se da poboljšamo uslove za treniranje svih naših sportista. Jedan od naših ciljeva je da našu decu sklonimo sa ulice i aktivno ih uključimo u sportski život.” Dodao je kako se nada da će mnoga deca koristiti teren i da će neki od njih postati “iskonski zaljubljenici u tenis”.
Sa druge strane, predstavnik NIS-a istakao je da kompanija sa zadovoljstvom podržava projekte koji “podstiču mlade da se bave sportom, rade na sebi i na taj način razvijaju talenat”, obećavajući nastavak investicija u Zrenjanin.
Sedam godina kasnije: Gde su sada te reči?
Dok su se tada voditelji projekta slikali na novom terenu uz obećanja o sportskoj budućnosti, danas se teren nalazi u stanju zapuštenosti. Umesto dece koja igraju tenis, teren okružuje korov i pokriva zapuštena šljaka, a deo opreme je oštećen ili nestao.
Građanska inicijativa SNOP nedavno je uputila zahtev Mesnoj zajednici Elemir tražeći objašnjenje o tome ko je odgovoran za održavanje terena i gde su otišla sredstva predviđena za njegovo održavanje. Postavljaju se pitanja da li je ikada postojao jasan plan održavanja nakon završetka projekta i zašto niko nije reagovao na vreme da spreći propadanje.
Ovaj slučaj teniskog terena u Elemiru otkriva širi problem investicija u sportsku infrastrukturu – često se radi o jednokratnim projektima koji imaju medijski spektakl prilikom otvaranja, ali bez jasnog plana dugoročnog održavanja.
Dok su se 2017. godine svi slikali uz novi teren koji je trebalo da “podstakne mlade da rade na sebi”, danas taj isti prostor služi kao primer kako investicije od milion dinara mogu propasti bez stvarne brige za njihovu budućnost.
Pitanje da li će se tenis ikada zvanično igrati na ovom terenu ostaje otvoreno, ali slučaj terena u Elemiru svakako predstavlja važnu pouku za buduće projekte sportske infrastrukture – nije dovoljno samo izgraditi objekat, neophodno je obezbediti i mehanizme njegovog dugoročnog održavanja.
